branislav-nedimovic

ПОЉОПРИВРЕДУ ПОДИЖЕМО НА ВИШИ НИВО

У Интервју by Наше МестоНапишите коментар

“Ова година важна је за српски аграр из више разлога: очекују се значајни приходи од давања државног обрадивог земљишта у закуп, а планирана су и значајна средства за наводњавање и противградну заштиту”, каже за Наше место, Бранислав Недимовић министар пољопривреде.

У интервјуу за „Наше место” министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Бранислав Недимовић говори о свом искуству у раду у локалној самоуправи, коришћењу пољопривредног земљишта у државној својини, стратегији државе за наводњавање пољопривредног земљишта као и докле се стигло у противградној заштити.

Будући да имате великог искуства у раду локалне самоуправе, били сте градоначелник Сремске Митровице, каква су Ваша искуства из тог периода?

Нeпрoцeњивo искуствo, jeр сe jeдинo крoз упрaвљaњe лoкалном сaмoупрaвoм мoжете упoзнaти сa
рeaлним прoблeмимa нa тeрeну и кoje грaђaни имajу нa днeвнoм нивoу. Пoљoприврeдa je нajзнaчajниja грaнa у Срeму и упрaвљaњe Сремском Mитрoвицoм ми je oмoгућилo дa схвaтим кoje су тo кaрикe у aгрaрнoм лaнцу кoje нeдoстajу кaкo би сe пoљoприврeдa пoнoвo пoдиглa нa виши нивo, oд чeгa нa крajу кoристи имajу сви – oд прoизвoђaчa и прeрaђивaчa дo држaвe. Упрaвo тo искуствo je зa мeнe билo кључнo, пoсeбнo зa припрeму држaвних прoгрaмa у aгрaру кaдa сaм дoшao нa мeстo министрa јер заиста нам је свима циљ да целокупну нашу пољопривреду, у свим сегментима, подигнемо на виши ниво.

Да ли општине и градови могу и како да конкуришу за своје пољопривреднике, да ли могу да им помогну око пројеката, а везано за програме ЕУ и расподелу средстава?

Jединице локалне самоуправе у промоцији ИПАРД (Instrument for Pre-Accession in Rural Development, претприступни програм Европске уније) програма и акредитованих ИПАРД мера имају значајну улогу у информисању потенцијалних корисника о ИПАРД подстицајима као и у пружању информација о улози институција које учествују у систему пружања подршке.
Уколико јединице локалне самоуправе располажу одговaрајућим капацитетима у смислу припреме пројектне документације за ИПАРД подстицаје (нпр. припрема бизнис планова, попуњавање апликационог формулара и сл) могу да пруже помоћ потенцијалним корисницима који имају пребивалиште, односно седиште на територији општине или града.

Такође, уколико су у могућности, јединице локалне самоуправе могу потенцијалним корисницима пружати помоћ и приликом прикупљања неопходне конкурсне документације, односно докумената које издају локалне, регионалне и националне институције.

Какво је стање када је реч о обрадивом земљишту које је предмет издавања односно давања у закуп?

Све јединице локалне самоуправе донеле су годишњи програм заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта, 145 општина. Укупна површина пољопривредног земљишта у државној својини, која је годишњим програмима за 2018. годину предвиђена за давање у закуп или на коришћење, износи 466.164 хектара. Под вишегодишњим уговорима о закупу се већ налази око 50.000,00 хектара.

Већина јединица локалних самоуправа, њих 143, расписале су огласе у првом кругу лицитације. Преостало је расписивање огласа у још две јединице локалне самоуправе, чиме ће у првом кругу бити оглашено државно пољопривредно земљиште на територији целе Републике Србије. Такође, више од 90 јединица локалне самоуправе расписало је оглас у другом кругу лицитације, док је једна јединица локалне самоуправе расписала оглас у трећем кругу лицитације.

Очекивана површина државног пољопривредног земљишта које ће бити дато у закуп у складу са усвојеним годишњим програмима за 2018. годину износи близу 300.000,00 хектара, док очекивани приход износи око педесет милиона евра.

Tакође, после завршених провера и утврђивања листе парцела којима управља Министарство пољопривреде, донели смо одлуку да одемо и корак даље: да ову евиденцију учинимо потпуно транспарентном и доступном јавности.

При томе се не мисли само на доступност списка бројева парцела које су објављене на сајту Управе за пољопривредно земљиште, већ и на мапирање државног пољопривредног земљишта на сателитским снимцима портала националне инфраструктуре геопросторних података – ГеоСрбија.

На овом порталу који је доступан и представља сервис свих грађана Србије постоји посебна рубрика – Пољопривреда – Управа за пољопривредно земљиште, у којој су јасно мапиране све катастарске парцеле којима управља Министарство пољопривреде. Осим њих, чак су назначене и парцеле које јесу у власништву Републике Србије, али их из одређених правних или фактичких разлога Управа за по- љoпривредно земљиште изузима од давања у закуп, али су и оне пописане и евидентиране као државна својина. Кликом на те парцеле чак можете да утврдите и конкретан разлог изузимања од закупа.

Позитивни ефекти овакве јавне објаве мапираног државног пољопривредног земљишта су бројни – од испуњавања законских и међународних обавеза, добијања значајног механизма за борбу против корупције обезбеђивањем транспарентних и јавно доступних података, ефикасније контроле бесправног коришћења државног земљишта, па до веће цена закупа због очекиваног повећања броја заинтересованих закупаца на лицитицијама и јавним надметањима.

branislav-nedimovic

Каква је стратегија државе када је реч о наводњавању земљишта?

У Србији се тренутно наводњава тек нешто више од 100.000 хектара, а циљ нам је да повећамо капацитете и да за циклус од шест-седам година дођемо до 300.000, односно 400.000 хектара који ће бити под системима за наводњавање. Системи за наводњавање финансирају се из фонда Абу Даби, вредног 100 милиона долара. Трећина новца издвојена је за прву фазу на којој се ради и док не отпочнемо нову фазу нема стајања.

Законом о потврђивању Уговора о зајму између Владе Републике Србије и Фонда за развој Абу Дабија за финансирање Развоја система за наводњавање – I фаза створен је правни основ да се из средстава зајма Фонда за развој Абу Дабија финансира, у износу од око 97 милона долара, извођење радова на водним објектима за наводњавање у јавној својини Републике Србије. Циљ је већа продуктивност и ефикасност у сектору пољопривреде кроз проширивање система за наводњавање, и то регионалних хидросистема за наводњавање и двонаменских система на подручју Бачке и Баната и хидромелиорационих система на подручју Шапца и Чачка.

Пројектом је обухваћено извођење радова на изградњи, реконструкцији и санацији водних објеката и система за потребе наводњавања, и то на двонаменском систему „Mеђа”, „Јанков мост
I и II”, „Итебеј I” и „Речеј”, изградњи ЦС „Јегричка”, ЦС „Песир”, ЦС „Калоча”, систему за наводњавање Нова Црња – Житиште, Тиса-Палић, Кикинда – ЦС Мокринска II и Мали Иђош и хидромелиорационим системима на подручју Шапца, Чачка и Панчевачког рита, као и пружање услуга за вршење стручног надзора над извођењем радова на изградњи, реконструкцији и санацији водних објеката и система за потребе наводњавања, и то за регионални хидросистем за наводњавање и двонаменске системе на подручју Бачке и Баната и хидромелиорациони систем на подручју Шапца, Чачка и Панчевачког рита. Изградњом уговорених објеката на подручју Бачке, Баната, Срема и Шапца омогућиће се наводњавање око 47.954 хектара додатних површина пољопривредног земљишта.

У 2019. години, поред завршетка уговорених радова на изградњи црпне станице „Песир” и система за наводњавање Кикинда – ЦС Мокринска II и наставка радова на изградњи система за наводњавање Мали Иђош и хидромелиорационог система на подручју Шапца, у циљу проширења активности на реализацији пројекта, планира се почетак реализације још 18 пројеката на подручју Бачке, Баната и Срема којима ће се обезбедити услови за наводњавање додатних 57.248 хектара површина пољопривредног земљишта.

Докле се стигло у противградној заштити, какво је ту стратешко опредељење?

Студија је показала да се иде на аутоматску противградну заштиту. Министарство је покренуло пројекат аутоматизације система противградне заштите. Желимо да у наредним годинама територија целе Србије буде покривена тим системом заштите од града, који ће бити ефикаснији и ефективнији. План је да Србија изгради таквих 13 радарских система и центара, који ће коштати укупно 25 милиона евра, а први аутоматски систем противградне одбране биће инсталиран у радарском центру „Ваљево“. Ваљево је прво на удару јер немамо синергију са противградним системом Босне и Херцеговине и зато смо ту имали највећу штету уз Дрину. Следећи ће ићи на Букуљу, Аранђеловац, па на Фрушку гору.

Обезбеђена је опрема за аутоматске даљинске лансирне станице на 99 локација на подручју радарског центра „Ваљево“ – област Мачванског и Колубарског округа (без територије општине Љиг) и на подручју општине Обреновац.

Пише: Бата Бојовић

Прочитајте и чланак: Свима на корист – продаја с кућног прага

Поделите:
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Share on LinkedIn
Linkedin

Напишите коментар