mijusko

Мијушко Тешовић: Бесплатна правна помоћ – правда за све

У Интервју by Наше МестоНапишите коментар

Локалне самоуправе су прва инстанца у процесу пружања бесплатне правне помоћи. Она постоји у три своја вида: бесплатна правна помоћ у ужем смислу, бесплатна правна подршка, те правна помоћ за прекограничне спорове (ова одредба ће се примењивати кад и ако уђемо у Европску унију).

Од октобра 2019. године почео је са применом Закон о бесплатној правној помоћи којим ће угрожене категорије становништва моћи остварити право на бесплатну правну помоћ, под условом да то право нису остварили другим законима. Корисници бесплатне правне помоћи су држављани Републике Србије, као и лица без држављанства са сталним настањењем у Републици Србији. Осим њих бесплатна правна помоћ може бити пружена и другом лицу које има ово право према другом закону или потврђеном међународном уговору, под одређеним условима и то када испуњава услове да буде корисник права на новчану социјалну помоћ или корисник права на дечији додатак или када не испуњава те услове, али би због плаћања правне помоћи испунило услове да постане корисник права на новчану социјалну помоћ.

Водећу улогу у примени овог закона, поред 9.000 адовоката, који ће се (уколико желе) наћи у регистру пружалаца бесплатне правне помоћи, имаће локалне самоуправе, тј. службе правне помоћи које су општине по одредбама овог закона дужне да формирају и у њиховој надлежности је пружање правних савета, састављање поднесака, заступање и одбрана пред судовима. То значи да ће се грађани из наведених угрожених категорија за помоћ најпре обраћати општини у којој живе, а затим ће се одатле предмети који испуњавају законом наведене услове уступати адвокатским канцеларијама које се налазе у регистру пружалаца бесплатне правне помоћи. Овде би требало направити разлику коју прави и закон који уводи још једну новину, а то је бесплатна правна подршка која се састоји од пружања опште правне информације, попуњавања формулара, састављања јавнобележничке исправе и посредовања у решавању спорова. По слову закона, пружаоци бесплатне правне подршке су јавни бележници, правни факултети и посредници у решавању спорова, и они не смеју пружати бесплатну правну помоћ, већ се морају кретати у границама овлашћења која таксативно наводи закон.

Како ће то у пракси изгледати, какви су изазови и очекивања, када је реч о бесплатној правној помоћи, разговарали смо са непосредним спроводиоцем овога закона, дипломираним правником Мијушком Тешовићем, начелником Одељења за имовинско-правне, стамбене и послове пољопривреде у београдској Градској општини Барајево.

 

Каква је перспектива примене овог закона из Вашег угла, шта очекујете од њега?

Пре свега, истакао бих да послови правне помоћи нису одувек били организовани у овој организационој јединици. Такође, организација бесплатне правне помоћи није увек овако изгледала, Примењиван је Закон о адвокатури и правној помоћи који је делимично регулисао ову материју, а ми као локална самоуправа, тј. Скупштина општине Барајево, донели смо норму коју смо примењивали – Одлуку о пружању правне помоћи (и која је још увек примењива). Новим законом дословно је спроведена одредба члана 67. Устава Републике Србије која гласи: „Свакоме се, под условима одређеним законом, јемчи право на правну помоћ. Правну помоћ пружају адвокати, као самостална и независна служба, и службе бесплатне правне помоћи које се оснивају у јединицама локалне самоуправе, у складу са законом.ˮ Када је реч о закону, нагласио бих да његова примена има супсидијаран карактер у односу на процесне законе који регулишу ову материју. На пример, Законом о кривичном поступку предвиђено је да за кривична дела за која се може изрећи казна од осам година затвора и тежа, лице мора имати браниоца, ако нема средстава да плати адвоката, адвокат ће му бити обезбеђен о трошку државе. Очекујем да потпуна примена овог закона отпочне тек доношењем подзаконских аката. Чланом 57. Закона прописано је да Влада оснива Савет за праћење система бесплатне правне помоћи и бесплатне правне подршке, што би требало да омогући лакшу примену закона.

 

Ко у локалним самоуправама може пружати бесплатну правну помоћ?

Законом је предвиђено да дозволу за пружање бесплатне правне помоћи, тј. доношење решења, имају дипломирани правници који имају три године искуства у струци и који имају завршену обуку коју организује Министарство правде. Треба рећи да Барајево није усамљен случај када говоримо о пружању бесплатне правне помоћи. Многе београдске општине и општине у Србији имале су неке облике таквих служби – нпр. у Новом Саду већ годинама постоји Биро за пружање правне помоћи, чији се рад финансира из буџета Града Новог Сада, а коме могу да се обрате социјално најугроженији слојеви становника Новог Сада.

pravna

Дозволу за пружање бесплатне правне помоћи, тј. доношење решења имају дипломирани правници који имају три године искуства у струци и који имају завршену обуку коју организује Министарство правде

 

У чему се конкретно састоји бесплатна правна помоћ?

Правна помоћ постоји у три своја вида: бесплатна правна помоћ у ужем смислу, бесплатна правна подршка, те правна помоћ за прекограничне спорове (ова одредба ће се примењивати кад и ако уђемо у Европску унију). Бесплатна правна помоћ подразумева пружање савета, састављање поднесака, заступање и одбрану. Када говоримо о давању правних савета, наши правници су то и до сада радили, па и састављали поднеске. У претходној фази смо имали и организацију неке врсте заступања, али по важећем Закону о парничном поступку право на заступање имају адвокати и дипломирани правници са положеним правосудним испитом у службама правне помоћи. У складу са новим законом правна помоћ је повећана и квантитативно и квалитативно. Већ у одредби чл. 67. Устава РС предвиђено је да осим адвокатуре правну помоћ пружају и службе правне помоћи у јединицама локалне самоуправе, али за потребе заступања пред судом у служби, треба да буде запослен дипломирани правник са положеним правосудним испитом. Када је реч о одбрани, тачније о кривичном поступку и прекршајном поступку у коме је могуће изрећи казну затвора окривљеном, тада у обзир долазе искључиво адвокати.

 

Код бесплатне правне подршке ствари су другачије?

Бесплатна правна подршка подразумева пружање опште правне информације, попуњавање формулара, посредовање у решавању спорова, састављање јавнобележничког записа. Треба истаћи да је општу правну информацију грађанима дужан да пружи сваки носилац јавне власти. Међутим, утврђивање права на бесплатну правну помоћ и бесплатну правну подршку управна је ствар, што подразумева и примену Закона о општем управном поступку. Примена ЗУП-а (чл. 9. и чл. 103.) подразумева и да код утврђивања права на бесплатну правну помоћ постоји обавеза да по службеној дужности из свих јавних евиденција прибављамо податке. Ипак, када је реч о управном поступку, закон искључује бесплатно заступање, као облик бесплатне правне помоћи у тој врсти поступка управо због великог броја управних поступака у којима грађани учествују, па би било немогуће обезбедити бесплатно заступање.

 

Према неким проценама, потенцијалних корисника бесплатне правне помоћи у Србији има око 600.000. Каква је ситуација на локалу, ко води евиденцију тих лица?

То је питање за центре за социјални рад, они имају ту улогу коју најбоље описује улога органа старатељства који воде бригу о социјално угроженим категоријама и рањивим групама. Али центри за социјални рад истичу да има много злоупотреба те да би се кроз подзаконске акте требало организовати праћење реалног имовног стања, а ми на основу захтева за бесплатну правну помоћ или подршку, који садржи и обавезу подносиоца да пружи доказе да испуњава услове прописане законом, то утврђујемо у посебном испитном поступку.

 

Јединице локалне самоуправе имају обавезу да формирају службе бесплатне правне помоћи у року од 12 месеци од дана почетка примене закона. Да ли су предвиђене неке казне уколико се догоди супротно?

Рок за образовање службе бесплатне правне помоћи по члану 60. Закона је 12 месеци од ступања на снагу закона, тј. до 21. новембра 2019. године. Законодавац и чланови радне групе свакако су се трудили да направе један „еластичанˮ пропис, примењив у свакој општини, али ту морамо водити рачуна да је нпр. Барајево београдска општина и требало би да има довољан број запослених правника, али шта ћемо са општинама на југу Србије у којима је одлив високообразованих кадрова велики? Како ће они успети да обезбеде довољан број правника са положеним правосудним испитом за функционисање службе бесплатне правне помоћи? Решење би могло бити у формирању заједничке службе (уговором) за више општина, тј. градова, што закон предвиђа као могућност. Сви пружаоци бесплатне правне помоћи и подршке морају бити уписани у регистар пружалаца, што се односи и на дипломиране правнике са положеним правосудним испитом у служби правне помоћи у општинама.

 

Из којих извора се финансира бесплатна правна помоћ и подршка?

Финансирање бесплатне правне помоћи и бесплатне правне подршке обезбеђује се из буџета јединице локалне самоуправе, а када правну помоћ пружају адвокати или код састављања јавнобележничких записа као облика бесплатне правне подршке 50% средстава се обезбеђује из буџета Републике Србије.

 

Дипломирани правник у служби правне помоћи мора испунити три услова: да је прошао обуку и добио дозволу, као и да има три године радног искуства. Да ли и под којим условима дозвола може бити одузета?

Одузимање дозволе такође је регулисано Законом (чл. 30.) и то у случајевима када о захтеву није решено у року, када је тражиоцу неоправдано ускраћено право или када је бесплатна правна помоћ одобрена упркос томе што тражилац злоупотребљава право на бесплатну правну помоћ или неко друго право. Подносиоци захтева којима је ускраћено право на бесплатну правну помоћ имају право на жалбу, о којој, као и о притужби, одлучује Министарство правде.

 

Пише: Нинко Кресојевић

 

Поделите:
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Share on LinkedIn
Linkedin

Напишите коментар