sustainability-3295824_1920

Мали речник еколошких појмова

У Еко Београд by Наше МестоНапишите коментар

Да ли водите рачуна о својој животној средини? Да ли сте уопште свесни колико је угрожена и колико је ми сами својим активностима уништавамо из дана у дан?  Сви смо ми чули за глобално загревање, ефекат стаклене баште, одрживи развој… Али, да ли заиста знамо шта све то значи? Можда је право време да се упознамо са неким основним еколошким појмовима. А онда сви заједно припазимо на планету Земљу – једину коју имамо.

Екологија

Кренимо од основног. Екологија је наука која изучава односе међу живим бићима и њихове односе према средини у којој живе. Реч је о релативно младој науци, утемељеној тек у 20, веку.

Животна средина

Део насељеног простора, човекова околина – све оно што нас окружује, односно све оно са чиме је директно или индиректно повезана човекова животна и производна активност, представља животну средину.

Одрживи развој

Одрживи развој подразумева развој друштва који расположивим ресурсима задовољава људске потребе, не угрожавајући природне системе и животну средину, чиме се осигурава дугорочно постојање људског друштва и његовог окружења. Најчешће се доводи у везу са заштитом животне средине, односно настојањем да се забринутост за опстанак живог света на планети Земљи повеже са очувањем природних ресурса и бројним еколошким изазовима који стоје пред сваким друштвом, државом и човечанством у целини.

Ефекат стаклене баште

Ефекат стаклене баште је процес загревања планете Земље који је настао поремећајем енергетске равнотеже између количине зрачења које Земљина површина прима од Сунца и враћа у свемир. Део топлотног зрачења, које стиже до земљине коре, одбија се у атмосферу и, уместо да оде у свемир, апсорбују га неки гасови у атмосфери и поновно дозрачују на Земљу. На овај начин температура Земљине површине расте. Гасови који највише доприносе овом феномену су угљен-диоксид и метан.

global-warming-1494965_1920

Глобално загревање

Као последица ефекта стаклене баште долази до глобалног загревања. Ова појава представља повећање просечне температуре земљине атмосфере и океана нарочито у 20. веку. Наиме, од почетка 20. века, средња температура Земљине површине се повећала за око 0,8 °C, при чему је до око две трећине повећања дошло у последње три декаде. Неки од ефеката глобалног загревања, осим повећања температуре су: раст нивоа мора, топљење ледника, суше, топлотни таласи, промене у падавинама, ширење пустиња, утицај и на екосистеме и нестанак појединих врста…

Климатске промене

Из света нам свакодневно стижу забрињавајуће вести о пожарима, поплавама, ерозији земљишта, олујама или тропским врућинама. Све учесталија појава ових екстремних непогода узрокована је климатским променама. Познато је да се клима на Земљи се одувек мењала. До почетка индустријске револуције, мењала се као резултат промена природних околности. Од 1990. године свет је искусио 12 најтоплијих година. Доказано је да се глобално загревање не догађа само од себе и да је последица човековог утицаја. Стручњаци упозоравају да око 25 милијарди тона угљен-диоксида испусти се у атмосферу свакога дана, 800 тона сваке секунде. Овакав тренд емисије угљен-диоксида могао би да повећа просечну Земљину температуру за 1,4 – 6,4 степени до краја овог века, а ако температура у неком моменту порасте изнад 2 степена, то би довело до опасне промене климе и разорног утицаја на биљне и животињске заједнице.

Карбонски отисак

Карбонски отисак представља укупну количину гасова, који поспешују ефекат стаклене баште, произведених од стране индивидуе, домаћинства или организације. То је мера нашег свесног или несвесног утицаја на животну средину и климатске промене, а изражава се у тонама (или килограмима) еквивалената угљен-диоксида.

Кјото протокол

Протокол из Кјота уз Оквирну конвенцију Уједињених нација о промени климе је додатак међународном споразуму о климатским променама, потписан са циљем смањивања емисије угљен-диоксида и других гасова који изазивају ефекат стаклене баште. Протокол је отворен за потписивање у јапанском граду Кјоту у организацији Конвенције Уједињених нација за климатске промене (UNFCCC), 11. децембара 1997. године. За његово ступање на снагу било је потребно да га ратификује најмање 55 држава и да државе које су ратификовале протокол чине најмање 55% загађивача. То се догодило 16. фебруара 2005. године када је Русија ратификовала Протокол. Србија је прихватила Кјото протокол 24. септембра 2007. године. Европска унија, према протоколу из Кјота, има обавезу да смањи емисију за 8 одсто, Сједињене државе за 7 одсто, Јапан за 6 одсто, а следе друге земље с мањим износима.


12 ЕКОЛОШКИХ ЗАПОВЕСТИ
1. Не очекуј од природе више него што си јој дао.ekoloski kutak.
2. Заштити планету ову, другу немамо нити ћемо добити нову.
3. Брини о ваздуху пре него што га удахнеш.
4. Користи извор тако да воду можемо пити и на речном ушћу.
5. Знај да земља дарује само кад ум царује.
6. Сети се да је живот дрвета залог за дрво живота.
7. Не дозволи да птица селица сутра одустане од повратка са југа.
8. Урачунај цену очувања природе у цену сваког производа.
9. Не тражи рупу у законима природе.
10. Мисли више о отпаду да не завршиш у њему.
11. Градећи не отимај већ дели са природом.
12. Чувај животну средину да бисмо избегли КРАЈ!!!

Наше место

Фото: Pixabay.com

Поделите:
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Share on LinkedIn
Linkedin

Напишите коментар