nomotehnika

Како се пишу прописи: правничка мистрија, Номотехника

У Треба знати by Наше МестоНапишите коментар

Посебна дисциплина која се бави структуром правних прописа, њиховим састављањем и израдом, што подразумева језичко-логичко уобличавање, односно изражавање или формулисање нормативног текста, зове се номотехника. То је скуп начела, правила, смерница и препорука за добру израду прописа

Израда правних аката представља кључни елемент ефикасног законодавног процеса, али се у овом аспекту парламентарци углавном морају ослонити на способности других. Као и у свим другим надлежностима, постизање добре израде правних прописа захтева стално праћење стандарда надзора и компаративну процену техника разрађених на другом месту. Добра израда правних прописа подразумева способност идентификације правних циљева и њихово испуњење кроз исказивање неопходних законских права и обавеза на прецизан начин, истовремено обезбеђујући да нацрт буде усклађен са највишим нормама као и то да се ефективно и доследно односи на постојеће правне норме.

Значај и употреба номотехнике

Међутим, некад законодавац инсистира на важењу прописа на штету његове језичке уједначености, јасности и принципијелности. Ако правни текст само има дејство, али не испуњава стандарде добре израде прописа, могу се појавити дугорочне и периферне последице. Прво, закон који није јасно или прецизно исказан има тенденцију да погорша стање у области коју уређује, што сигурно није циљ законодавца. Друго, уколико закон није правилно постављен у контекст постојећих норми или ако није уређен на начин који је кориснику лако разумљив, корпус домаћих закона временом постаје хаотичан па самим тим и све тежи за примену. Треће, закони који, иако правоснажни, нису добро израђени троше ресурсе јавног и приватног сектора настојећи да објасне или утврде последице, а њихова примена се коначно решава на парницама. Коначно, транспарентни и јасни прописи представљају висок ниво професионалне и административне способности што изазива пажњу страних инвеститора.

Процес израде прописа представља примену низа правних и језичких и техничких вештина којима се постиже формулација текста прописа који се жели донети. Посебна дисциплина која се бави структуром правних прописа, њиховим састављањем и израдом, што подразумева језичко-логичко уобличавање, односно изражавање или формулисање нормативног текста, зове се номотехника. То је скуп начела, правила, смерница и препорука за добру израду прописа. Номотехника се служи резултатима неправних наука: семантике, граматике, синтаксе, стилистике, логике, психологије и политикологије. Заинтересованост и учешће у доношењу закона може и мора бити право сваког грађанина у демократском друштву, у складу са процесом који на једној страни омогућује равноправно учешће свих појединаца и група, а на другој несметан ток законодавног процеса од момента његовог иницирања до тренутка ступања на снагу. Иницијативу за доношење тог прописа покрећу појединци, интересне групе, политички фактори, али дефинисање и стручно уобличавање те воље по правилу се не може квалитетно изразити без учешћа припадника струке из области коју формулише дотични пропис. Тако се закон којим се уређује саобраћај на путевима може донети без учешћа припадника саобраћајне струке, али се засигурно не може замислити његово важење без озбиљне штете у правном поретку, али и у саобраћају. Све ово о чему причамо не представља номотехнику.

Нормативна делатност

Номотехничка знања и вештине долазе у самом току израде нацрта прописа, где се уз формулације делатника струке на коју се пропис односи укључују лица из правне струке како би материју која представља садржај уобличили у нацрт који ће у процесу његовог доношења постати пропис. Погледајмо сад нормативни оквир за спровођење номотехнике у правном систему Србије, као и ко су кључни носиоци номотехничке одговорности.

Када је реч органима државне управе, нормативна делатност се обавља у министарствима као један од најсложенијих послова у државној управи. У овој фази комбинују се знања струке из области која се жели уредити будућим прописом са уобличавањем у номотехничку форму, при чему треба истаћи да је у овој фази утицај струке доминантнији, што је и логично с обзиром на то да се доношењем тог прописа у одређеној области морају успоставити и постићи одређени циљеви. У фази кад је нацрт прописа уобличен о његовој номотехничкој ваљаности изјашњава се Републички секретаријат за законодавство. То је посебна организација у систему државне управе која утврђује усклађеност нацрта и предлога аката о којима одлучује Влада и која се стара о њиховој правно-техничкој ваљаности и подобности за објављивање. Нацрт или предлог било ког акта о којем одлучује Влада мора бити покривен позитивним ставом о свим аспектима из надлежности овог секретаријата. Кључне номотехничке корекције спроводе се у овом секретаријату. Поред наведених послова, Републички секретаријат за законодавство има и изворну надлежност за доношење одређених закона који се односе на државне симболе, службену употребу језика и писама, организацију и начин рада Владе и друге прописе који не спадају у делокруг министарстава. За прописе чије је доношење у надлежности Владе израђује се пречишћен текст, увек у сарадњи са овим секретаријатом, након чега се овај орган стара о објављивању тог прописа у „Службеном гласнику РС“.

Методологија и техника израде прописа

Текст закона чији је нацрт усвојила Влада, у форми предлога шаље се Народној скупштини Републике Србије на разматрање и евентуално усвајање. Републички секретаријат за законодавство предлаже мишљења на амандмане народних посланика које усваја Влада на својој седници и шаље парламенту. По окончању дискусије у парламенту и изгласавању закона, овај секретаријат у сарадњи са ресорним министарством које је спровело израду нацрта закона учествује у изради пречишћеног текста закона и као коначан враћа га председнику Народне скупштине РС ради спровођења проглашења и објављивања.

Методологија и техника израде прописа уређена је са два правна акта. Први је акт Законодавног одбора Народне скупштине РС и зове се Јединствена методолошка правила за израду прописа („Службени гласник РС“, број 21/2010), а други је Закључак Владе о усвајању јединствених методолошких правила („Службени гласник РС“, бр. 75/2010 и 81/2010). У неком од наредних бројева могуће је изложити правила и одредбе које обухватају ова два акта. Закључак Владе, који се односи на израду подзаконских аката, нарочито може бити интересантан за запослене који обављају нормативне послове у администрацијама јединица локалних самоуправа, наравно уз примену аналогије, али о томе више у наредном броју.

 

Пише: Александар Тодоровић, виши саветник у Управи за заједничке послове републичких органа, сарадник часописа “Савремена управа”

Поделите:
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Share on LinkedIn
Linkedin

Напишите коментар