fakture

Електронске фактуре доносе финансијску дисциплину: „Не може без печата” одлази у историју

У Наше финансије by Наше МестоНапишите коментар

Предности преласка на електронско пословање су огромне, како за привреду тако и за државу. Компаније ће смањити трошкове папира, штампања, слања и понајвише складиштења свих тих папирних докумената

Променама Закона о рачуноводству од 1. јануара 2022. године, папирне фактуре и чувена реченица „не може без печата” одлазе у историју. Наиме, законом је уведена обавеза да предузећа издају искључиво електронске фактуре и то у стандардизованом формату. Електронска фактура је предвиђена још законом из 2013. године, али до сада није заживела. Осим неколико великих компанија попут НИС-а и Теленора које су разрадиле систем достављања е-фактура са својим добављачима, остатак привреде, рачунајући и државне органе, углавном се држао папирних фактура инсистирајући на печату и потпису. У неким случајевима могућност електронског фактурисања добијала је извитоперено тумачење, па су се фактуре слате имејлом штампале и печатирале.

За две године ово ће бити прошлост, а предности преласка на електронско пословање су огромне, како за привреду тако и за државу. Компаније ће смањити трошкове папира, штампања, слања и понајвише складиштења свих тих папирних докумената. За рачуновође ће олакшање донети чињеница да неће морати да уносе податке са папира у компјутере, а од овога ће можда и највише профитирати буџет. Наиме, електронским фактурама, које би биле регистроване у централном регистру фактура (који већ постоји), Пореска управа, али и остале инспекцијске службе, имаће могућност контроле улазних и излазних фактура, и бољу наплату пореза. Ово ће посебно представљати важну ставку у наплати ПДВ-а и борби против фантомских компанија.

Драгана Илић из НАЛЕД-а објашњава да је остало отворено питање поуздане доставе фактура.

„За постојање дуга по фактури обавезан услов је да је фактура достављена дужнику (поред тога да је испоручена роба/услуга) и да је након тога дужник није оспорио у одређеном року, односно да није поднео приговор на фактуру. Наиме, папирну фактуру је дужник потписивао или се она слала поштом са повратницом, и то је суд признавао као доказ о достави. За е-фактуру још није установљена пракса у коју би привреда, управа и суд имали поверења, а законом је са препорученом доставом изједначена квалификована услуга од поверења еДоставе, за коју се још нико није квалификовао”, каже она.

Већ скоро две године функционише Централни регистар фактура у коме се евидентирају фактуре које плаћа држава и на тај начин се контролишу преузете обавезе у јавном сектору и прати плаћање и неизмирене обавезе државе. Са регистрацијом фактура које се издају у привреди Управа за трезор имала би комплетан увид у сва плаћања привреде. За сада Управа за трезор користи овај регистар како би контролисала да ли се поштује Закон о роковима плаћања новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама. У овом закону је и уведен регистар, а очекује се да се његовом изменом пропише и да све фактуре које се издају према држави буду електронске.

Овим би Управа за трезор стекла могућност боље координације токова новца у јавном сектору. С друге стране, у каснијој фази која је предвиђена Акционим планом за спречавање сиве економије увезивањем са Пореском управом стекао би се бољи промет, приходи и опорезивање.

Овде долазимо до система који подсећа на некадашњу Службу друштвеног књиговодства (СДК). Служба која је представљала најважнији информациони систем СФРЈ у ком се водила евиденција, статистика, али и контрола финансијских токова чиме се обезбеђивала финансијска дисциплина.

Према речима Љубомира Михајловића, дугогодишњег директора Комерцијалне банке, никакво плаћање није могло да се обави ако нису плаћене све обавезе према држави. Ситуација да фирма послује, плаћа, подиже новац, а да истовремено има дуг по основу пореза и доприноса за плате је у таквом систему била незамислива. Контрола се обављала помоћу тзв. документарне контроле, односно да би се платила нека обавеза морала се донети документација која је прати коју би преконтролисали службеници СДК и тек ако је све у реду плаћање је могло да се обави. У данашње време, уз податке са електронских фактура (а могуће је у будућности тражити и друге податке осим оних који се налазе на фактури) и софтвере биће могуће обавити такву контролу и увести финансијску дисциплину у привреди.

Неки од споредних ефеката увођења електронских фактура је могућност озбиљнијег развоја факторинга, који би посебно малим предузећима омогућио бољу наплату услуга и јефтинији начин финансирања.

Једна од могућности које се отварају повезивањем база података државних институција је и централизација јавних набавки и њихова контрола.


План увођења електронских фактура

Акциони план за сузбијање сиве економије предвиђа да се у трећем кварталу ове године изради анализа бизнис процеса и анализа ефеката на буџет и привреду и то у две фазе: издавање е-фактуре ка државним органима, што би требало да уради Управа за трезор и издавање е-фактуре привреда ка привреди, која је задатак Пореске управе. У истом периоду ради се и функционална и техничка спецификација хардвера и софтвера за фазу један, док је за фазу два овај посао планиран у првом тромесечју 2020. године. У трећем кварталу ове године требало је да буду прописани и потребни услови и стандарди за издавање и примање електронских фактура у јединственом систему и обавезне форме електронске фактуре за државне органе, док је то исто за привреду остављено за први квартал следеће године. Набавка софтвера, хардвера и лиценци за фазу један је планирана за последња три месеца ове године, док је за фазу два то планирано у другом тромесечју 2020. На крају, током следеће године следи обука службеника.


 

Пише: Милош Обрадовић

Поделите:
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Share on LinkedIn
Linkedin

Напишите коментар